Opis

U Srbiji su se desila dva talasa protivpravnih, protivustavnih i nezakonitih hapšenja, uz još par sporadičnih između talasa. Prvi talas se desio nakon protesta protiv izbornog inženjeringa u decembru 2023, a drugi nakon protesta protiv Projekta “Jadar” u avgustu 2024. godine. U oba talasa, hapšeno je više desetina aktivista i građana, od kojih su mnogi posle krivično gonjeni u svojstvu osumnjičenih za krivičnog delo “pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka” za koje je propisana kazna zatvora u rasponu od 3 meseca do čak 8 godina (član 309, KZ). 

Pripadnici režima već godimana traže “prozor” kroz koji mogu ekspresno da uhapse, ali i osude veliki broj kako aktivista, tako i građana koji kritički pišu kako protiv rudnika litijuma, ali i ostalih problema u društvu i to bez sprovođenja kompleksnog dokaznog postupka. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika omogućava upravo taj “prozor” propisivanjem novog krivičnog dela “objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela"  (član 343a).

Do sada režim je koristio krivično delo "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja" uglavnom za privođenje, pretresanje, oduzimanje telefona i pritvor na neodređeno vreme, ali kod ovog krivičnog dela postoji problem dokazivosti,  što potvrđuje relativno mali broj presuda u odnosu na broj uhapšenih. Naime, od 38 ljudi uhapšenih na protestu ispred Skupštine Republike Srbije održanog 24. decembra 2023. godine, sedmoro je osuđeno i to isključivo zato što su zaključili sporazum o priznanju krivičnih dela i time osuđeni na uslovne kazne zatvora i novčane kazne. Svi ostali koji nisu potpisali sporazum o priznanju su oslobođeni, jer je ovo delo teško dokazivo.

Novo krivično delo kojim se omogućava krivično gonjenje za objavljen sadržaj na mrežama (član 343, stav 1 - “ko putem informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal…”) režimu pruža pomenuti i dugo priželjkivani “prozor” da se daleko lakše goni i ekspresno osuđuje veliki broja građana za deljenje postova na društvenim mrežama, pa čak i za “lajkovanje” istih. Pre svega, ono otklanja problem kompleksnog dokazivanja koje postoji kod krivičnog dela "pozivanje na promenu ustavnog uređenja" koje se do sada uhapšenim aktivistima i učesnicima protesta stavljalo na teret.

Ovakve izmene Krivičnog zakonika su potpuno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnim potvrđenim ugovorima, najvišim pravnim aktima kojima se garantuju osnovna ljudska prava u našoj zemlji, u koja spadaju između ostalog pravo na slobodu okupljanja, kao i pravo na izražavanje mišljenja.  Naime, Ustavom Republike Srbije Republike Srbije (član 20, stav 2)  je eksplicitno propisano da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati. Istim članom (stav 1) osim što se eksplicitno propisuje uslov, svrha i obim ograničenja ljudskih i manjinskih prava, propisuje se da se ograničenje vrši bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.

Novo krivično delo je isuviše široko formulisano i postavljeno, a iskustvo je pokazalo da korumpirano tužilaštvo upravo preferira ovakva dela radi sprovođenja represije. Ovo budi vrlo opravdanu bojazan da će režim ovo krivično delo zloupotrebljavati u svrhu progona neistomišljenika režima. Krajnji rezultat bi bio stvaranje atmosfere u kojem bi građani bili zastrašeni da komentarišu bilo kakvo društveno-političko dešavanje. 

Pozadina problema

Tokom 2023. i 2024. godine u Srbiji je došlo do nekoliko hapšenja zbog optužbi za pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka. Uhapšeni su uglavnom bili politički protivnici ili učesnici u protestima, a događaji su često bili povezani sa demonstracijama protiv vladinih politika.

Jedan od zapaženijih slučajeva desio se kada je odbornik u Skupštini Beograda Saša Damnjanović uhapšen ispred zgrade Skupštine, što je opozicija opisala kao politički progon neistomišljenika. Drugi slučajevi uključuju optužbe protiv novinara Boška Savkovića, koji je tokom protesta nosio transparent koji je aludirao na vešanje predsednika, zbog čega je uhapšen i optužen za pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka​.

Hapšenja su izazvala brojne proteste i kritike javnosti, uz zahteve za oslobađanje uhapšenih i optužbe da se kazneno pravo koristi za suzbijanje protesta i progon političkih protivnika. Iako u mnogim slučajevima nije bilo nasilja koje bi opravdalo optužbe za rušenje ustavnog poretka, vlasti su nastavile sa pritiscima i hapšenjima.

U avgustu 2024. godine, petoro aktivista organizacije "Eko Straža" uhapšeno je zbog učestvovanja u protestima protiv rudarenja litijuma u Srbiji, troje aktivista “Čuvara Vatre” i troje aktivista “Ekološkog Ustanka” i moderatorka lokalne Kragujevačke grupe. Pretresi stanova aktivista i članova "Eko Straže" sprovedeni su od strane Uprave kriminalističke policije, sa nalogom koji je izdao javni tužilac, pod sumnjom za krivično delo nasilnog rušenja ustavnog poretka. Aktivisti su pušteni nakon hapšenja, čeka se odluka o podizanju optužnica, a policija je najavila nastavak preduzimanja pravnih mera protiv učesnika protesta​. Svima su oduzeti telefoni. U ovom talasu hapšenja uhapšeni su ljudi koji nikada nisu imali problema sa zakonom, među njima jedna trudnica, jedna dojilja, jedna samohrana majka deteta sa dijabetesom tipa 1 i jedan aktivista koji je preživeo dva moždana udara.

U septembru je održan protest pod nazivom “Sigurnost je u brojevima” na kome se tražilo da RTS izveštava o hapšenjima aktivista. Odgovor do dana današnjeg nije stigao.

U međuvremenu, Vlada Srbije i kompanija Rio Tinto nastavljaju sa realizacijom Projekta "Jadar" čemu se prema istraživanju javnog mnjenja protivi više od 60% stanovništva Srbije. Očigledno je da motiv spornih izmena zakona leži upravo u želji da se zastrašivanje i pritisci na one koji se bune podigne na još viši nivo.

Zastrašivanje se nastavilo kada je u oktobru Bezbedonosno-informativna agencija privela organizatore protesta poljoprivrednika i dala im do znanja da će za eventualne blokade snositi posledice.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika dostupan na sajtu Ministarstva pravde predlaže zakonsku kaznu do tri godine za “objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela“ - pa čak i “svesno pristupanje“ takvom materijalu:

(1) Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.

(3) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4) Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.

Iz ovoga možemo zaključiti da će se zatvorskom kaznom može kažnjavati i pozivanje na blokade, kao i samo deljenje takvih postova.

Ovo je karika koja nedostaje ka stvaranju apsolutne diktature. Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika održaće se od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine. “Eko Straža” kreće od danas u javnu kampanju blokiranja ovih izmena zakona.

Šta predlažemo

Potpisivanje ove peticije je prvi i početni korak pokretanja kampanje. U nastavku možete videti okvirnu mapu aktivnosti. 

Potrebno nam je da sakupimo što više potpisa koji bi bili predati na dva mesta:

• Ministarstvo pravde,
• Na javnoj raspravi u Beogradu zakazanoj za 30. oktobar.

Takođe potpisnici peticije će biti obavešteni o daljem toku akcije i kontaktirani putem mejla za eventualno kolektivno delovanje.

• U međuvremenu radimo na sastavljanju šire pravne grupe i koordinisanom delovanj u cilju ne samo sprečavanja usvajanja ovih spornih izmena, već i konkretnih predloga izmena postojećih članova 309-320 radi boljeg definisanja. 
• Prilikom sastavljanja predloženih izmena obaveštavaćemo javnost putem društvenih mreža, baze podataka za peticije i obraćanjem medijima u medija centru.
  Tražićemo prisustvo na javnoj raspravi i po potrebi organizovaćemo protest ispred Ministarstva Pravde.
  U okviru javne rasprave predviđeno je da se održe okrugli stolovi i to:
• U Nišu 9. oktobra 2024. godine sa početkom u 10 časova u prostorijama Višeg suda u Nišu (stara zgrada suda) - prijave za učešće dostaviti najkasnije do 8. oktobra 2024. godine do 13 časova;
• U Kragujevcu 16. oktobra 2024. godine sa početkom u 10 časova u prostorijama Palate pravde u Kragujevcu - prijave za učešće dostaviti najkasnije do 15. oktobra 2024. godine do 13 časova;
• U Novom Sadu 23. oktobra 2024. godine sa početkom u 10 časova u sali Apelacionog suda u Novom Sadu - prijave za učešće dostaviti najkasnije do 22. oktobra 2024. godine do 13 časova;
• U Beogradu 30. oktobra 2024. godine sa početkom u 10 časova u sudnici broj 1 u Palati pravde - prijave učešće  dostaviti najkasnije do 29. oktobra 2024. godine do 13 časova.

Prijave za učešće na okruglim stolovima podnose se elektronski na mejl adresu: [email protected]

Šta zahtevamo

Zahtevamo od Ministarstva pravde da povuče sporne izmene Krivičnog zakonika i izmeni sporne članove 309 do 320 kako bi se sprečila već viđena zloupotreba istih.

Ko je nadležan

Ministarstvo pravde