Zahtev

Ukidanje jednokratnih plastičnih čaša u vrtićima

Ukidanje jednokratnih plastičnih čaša u vrtićima

Skupili smo 10,124 potpisa

Tražimo 10.000 potpisa podrške zahtevu


Opis

U vrtićima širom Srbije u upotrebi su uglavnom jednokratne plastične čaše, koje pogotovo posle proglašenja covid pandemije nemaju alternativu. Praksa je "prebačena" na roditelje koji imaju obavezu da ispune svoju kvotu i donesu čaše u školu. Čaša se koristi za nekoliko gutljaja i zatim se baca. Jednokratne čaše su prolematične iz tri aspekta: zdravstvenog, u pogledu otpada i troškova. Plastika se na molekularnom nivou unosi u organizam što pravi mnoge probleme. Procenat jednokratnih čaša u vrtićima čini između 85% i 95%. Mi smo došli do računice da se čak 150 miliona plastičnih čaša iz vrtića baci i završi na deponiji.

Pozadina problema

Zdravlje

Plastika ugrožava zdravlje

U najnovijem izveštaju Ujedinjenih Nacija iz 2023. godine navodi se da se u procesu proizvodnje plastike koristi preko 13 000 hemikalija, gde više od 3000 supstanci izaziva zabrinutost zbog perzistentnosti u životnoj sredini, mogućnosti akumulacije u organizmima ljudi i životinja, kao i sposobnosti da ometaju rad hormona, oštete reproduktivno zdravlje, nervni sistem i/ili izazovu kancer. Jedinjenja koja se nalaze u plastici takođe se dovode u vezu sa poremećajima kognitivne funkcije, kao što su učenje i memorija, razvojne funkcije, oslabljenim
imunitetom, prekomernom gojaznošću, poremećajem pažnje, niskim IQ, i astmom. Mikro i nanoplastika, kao i ostale hemikalije koje se nalaze u plastičnoj ambalaži, ne moraju nužno ostaviti posledice odmah na zdravlje dece, već ih oni mogu imati i tokom kasnijeg perioda zivota i povećati rizik od mnogih hroničnih bolesti. Takođe, najnovije naučne studije ukazuju na to da se promene na DNK uzrokovane plastikom i hemikalijama koje se nalaze u plastici, mogu prenositi i na buduće generacije. Što se zakonske regulative u Srbiji tiče, u Pravilniku o opremljenosti objekta (vrtića) navodi se da je ,,ustanova dužna da obezbedi optimalne uslove za normalan i nesmetan psiho-fizički razvoj deteta. Jasno je da ideja o svakodnevnoj upotrebi jednokratnih plastičnih časa u vrtićima, nikako ne ispunjava ove uslove i može dugoročno imati negativan efekat na zdravlje dece. Kako bismo zaštitili zdravlje dece, neophodno je da smanjimo njihovu
izloženost plastici kad god je to moguće i da biramo zdravije ambalaže.

Otpad

Najprostijiom računicom: Broj dece u Srbiji uzrasta od 3 godine do polaska u školu u ustanovama iznosi 170.000, tome treba dodati broj dece u jaslicama koji iznosi 54.000. To je 224.000 dece. Ako uzmemo da deca idu 250 dana u vrtić godišnje i da dnevno piju tri puta vodu, to iznosi 168,000,000 čaša. Vodeći se da 10% ne pije vodu iz jednokratne plastike to iznosi oko 150 miliona čaša.

U Evropskoj uniji je februara 2022. uvedena Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu, koja se odnosi na zabranu najčešćih jednokratnih plastičnih predmeta. To su: štapići od pamuka, pribor za jelo, tanjiri, slamke i mešalice, baloni i štapići za balone, kutije za hranu, šolje za piće, kontejneri za piće, plastične kese, paketi i omoti, vlažne maramice i sanitarni predmeti

Ovi jednokratni predmeti predstavljaju 70% ukupnog morskog otpada u EU. Cilj je da se do 2029. godine broj sakupljenih plastičnih boca bude 90%, a udeo reciklirane plastike u PET boce za piće bude 30% od 2030. godine. Kako su u Evropskoj komisiji rekli za N1  još nije bilo evaluacije Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu. Za to je potrebno da svaka od država članica napravi izveštaj ,, a nije poznato kada će se to desiti.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u čl. 8, tački 5, kao osnovni cilj obrazovanja i vaspitanja definiše i: ,,5) razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine i ekološke etike, zaštite i dobrobiti životinja''.

Troškovi

Roditelji su obavezni da od svojih sredstava kupuju pakete plastičnih čaša, salveta i ubrusa za celu grupu i da ih donose u vrtić. Ovo je pre svega finansijsko opterećenje ali i obaveza za roditelje.

Šta predlažemo kao alternativu

Postoji piramida opcija. Ni jedna nije savršena, ali svakako je bolja opcija od najgore. Na primer i višekratne plastične čase su bolja opcija od jednokratnih plastičnih čaša. Najbolja opcija su šolje ili flašice  od inoksa (Nerdjajuci čelik). Čaše/flašice od nerđajućeg čelika su najbolja alternativa, jer su napravljene od najinertijeg materijala. Poznate su po svojoj izdržljivosti i dugom veku trajanja, te se mogu nebrojeno puta koristiti. Takođe se smatraju higijenskijim od nekih drugih materijala, jer manje verovatno zadržavaju mirise ili ukuse. Vredno je napomenuti da čaše od nerđajućeg čelika mogu biti skuplje od drugih opcija za višekratnu upotrebu. Međutim, njihov dug vek trajanja i izdržljivost mogu ih učiniti boljim ulaganjem na
duže staze. Takodje, one su i ekološki najprihvatljiva opcija. Mogu se koristiti godinama, smanjujući broj jednokratnih čaša koje završe na deponiji. Ukoliko neki želi drugačije posuđe alternativa su alunimiumske flašice, kod njih treba paziti da se ne sipaju sokovi u njih, već samo voda. Dugoročna platika je svakako lošija opcija, ali je bolja od kratkoročnih flaša. Staklo se koristi u nekim zemljama, ali za samo staklo roditelji se ne opredeljuju rado zbog hazardonosnih razloga. 

Šta zahtevamo

Zahtevamo od ministarstva prosvete i od instituta za javno zdravlje "Batut" da napišu jasnu preopruku i da ih upute svim predškolskim ustanovama na teritoriji Republike Srbije, kao i da istaknu javno na svojim sajtovima.

Ko je nadležan

Ministarstvo prosvete, institut za javno zdravlje "Batut"

Iskustva naših pratilaca iz inostranstva:

Živim u Francuskoj, radim u školi za decu od 3 do 6 godina. Koriste se plastične (obične, ne jednokratne) čaše, koje se naravno potom peru i koriste ponovo. Uz to, odvaja se papir i plastika radi reciklaže, a od nedavno smo dobili i posebne kante za kompost. U Francuskoj svi imaju pauzu za ručak oko 12h, u trajanju od sat i po ili dva. Tako i deca jedu u kantini u školi, kuvana jela, predjelo, jelo, dezert. Na sve gore navedeno, trudimo se da deci objasnimo i pojam zero waste, tj. da ono što dobiju na tanjiru i pojedu, da ne traže više ako neće pojesti, da se ne igraju hranom, da ne traže vodu ako je neće zaista popiti itd. Podsećam, to su deca od 3 do 6 godina, i naravno da nije sve uvek idealno, ali se makar ulaže napor od strane institucija i odraslih da se što svesnije konzumira. - Andrijana S.

Poz svima, kod nas u Austriji deca u jaslicama imaju visekratne plasticne case koje se svakodnevno peru i iznova koriste. Pre nego sto krenu u vrtic sa oko tri godine, plasticne case se  zamene staklenim casama. U svakoj grupi se nalazi jedan mali stolic gde svako dete, oznaceno slikom,prepozna svoje mesto i zna da je tu njegova casa. Case se svakodnevno masinski peru i nije dozvoljeno nosenje flasica od kuce. Pored casa stoji stakleni bokal sa svezom vodom, tako da deca kada su zedna sama sebi sipaju vodu. Deluje kao vrlo jednostavno resenje…

U vrticu u kome je moja mama kao vaspitac godinama radila, u Srbiji, se posudje, a samim tim i solje pralo rucno, tako da i to verovatno zapravo doprinosi tome da se poseze za jednokratnim resenjima…

Radim u Nemačkoj kao pedagog i deca nose svoje flaše u školu ili vrtić. Eventualno ako im se servira čaj ,koristimo staklene čaše. Plastične jednokratne čaše ne koristi niko. Jednokratne slamčice ne koristi niko.

Reference:

1. United Nations Environmental Programme (2023). “Chemicals in plastics: A Technical Report”
2. Trasande L, Krithivasan R, Park K, Obsekov V, Belliveau M. Chemicals Used in Plastic Materials: An Estimate of the Attributable Disease Burden and Costs in the United States. J Endocr Soc. 2024 Jan 11;8(2):bvad163. doi: 10.1210/jendso/bvad163. Erratum in: J Endocr Soc. 2024 Feb 14;8(3):bvae019. PMID: 38213907; PMCID: PMC10783259.
3. Amran NH, Zaid SSM, Mokhtar MH, Manaf LA, Othman S. Exposure to Microplastics during Early Developmental Stage: Review of Current Evidence. Toxics. 2022 Oct 10;10(10):597. doi: 10.3390/toxics10100597. PMID: 36287877; PMCID: PMC9611505.

 

Donacije

Da li si znao da se eko straža ne finansira ni iz kakvih donatorskih kuća i fondova? Svi aktivisti su volonteri, a jedini izvor prihoda su donacije građana. Pomozi nam da ostanemo grassroots.

Developed by Codehills Studio